Urođeničke i doseljeničke generacije digitalnog sveta

Digitalni svet se stalno menja i raste. Mnogi ovo doživljavaju kao poteškoću i izvor frustracija dok mlađe generacije to smatraju prirodnim načinom života.

U članku koji je napisan 2001. godine, američki pedagog, predavač i autor Mark Prenski predstavio je izraze „digitalni urođenik“ i „digitalni doseljenik“ da bi opisao dve grupe i razlike između njih koje su uzrok tolikih problema u obrazovanju.

Mlađe generacije odrasle su (ili su direktno rođene) u svetu gde su od ranog detinjstva okružene digitalnim alatima: računarima, veb kamerama, pametnim telefonima ili internetom. Dečji mozak je fleksibilan, što znači da će se prilagoditi upotrebi takvih alata: drugačije će misliti i učiti i imati drugačiji odnos sa tehnologijom od prethodnih generacija. Neka istraživanja čak kažu da se i njihova nervna struktura menja. Oni su digitalni urođenici.

Najstarija generacija među njima su Milenijalci, takođe zvani Generacija Y, koji su rođeni između ranih 80-ih i sredine 90-ih (zovu ih Milenijalci jer su u društvo odraslih počeli da ulaze oko prelaza milenijuma). Mnogi od njih su još i imali detinjstvo bez digitalnih uređaja, ali su prešli u digitalnu kulturu relativno rano u životu. Njih nasleđuje generacija Z, „zumeri“, koji su rođeni između kasnih 90-ih i vrlo ranih 2010-ih i koji su već imali pristup internetu od vrlo ranog doba. Najnovija generacija zove se Alfa, deca rođena početkom 2010. pa do sada, od kojih su većina deca Milenijalaca.

Pored urođenika postoje i doseljenici: to su generacije koje su digitalne uređaje naučile da koriste kao odrasli ljudi. Baš kao i u učenju jezika, mozak razlikuje znanje koje ste naučili kao dete i kao odrasla osoba i drugačije skladišti informacije. Kao što, u realnosti, doseljenik uvek zadrži strani akcenat, digitalni doseljenik se raspoznaje od urođenika; naučiće on sve o modernoj tehnologiji (možda čak i bolje od mlađeg deteta), ali će je i dalje koristiti drugačije. Samo zamislite kancelarijskog radnika kako štampa dokument da bi ga lektorisao i obeležio te promene na papiru, umesto da koristi funkciju lekture na svom programu za obradu teksta ; zamislite starijeg rođaka kako Vas zove i pita da li ste dobili mejl koji je poslao. Čak i najmarljiviji doseljenici povremeno će se spotaknuti i neće imati savršenu predstavu o tačnoj upotrebi Facebook-a, Twitter-a i Instagrama, kao ni o tome koje mreže mogu zajedno da se koriste.

Ova generacijska razlika postaje problem u školi kada stariji digitalni doseljenici pokušavaju da podučavaju urođenike i ostaju zatečeni poteškoćama. Urođenici su se od svojih ranih godina navikli na brzi prijem i obradu informacija, prvo da vide dijagram ili sliku, a onda tek pročitaju objašnjenje. Navikli su na multitasking, na učenje dok slušaju muziku ili rade nešto drugo. Pretražujući internet, oni ne uče čitajući poglavlje po poglavlje, već slučajnim pristupom: prateći linkove na ovaj ili onaj način, slažući materijal u glavi. Nije ni čudo što tradicionalna pedagogija svojim sporim tempom predavanja, strogo linearnom logikom i metodologijom „reci i testiraj“ ne funkcioniše za njih: ona se od početka razlikuje od metoda učenja koje važe za njihovo vreme.

Mi u Logiscoolu mislimo da je važno naoružati poslednju generaciju digitalnih urođenika digitalnom pismenošću koja će im biti potrebna u životu. Naši mladi treneri razmišljaju slično njima, i prenose svoje znanje razigrano, prilagođavajući se dečijem tempu i prirodnim metodama učenja. Naši 4–5-meseci dugi kursevi podučavaju kodiranje i druge digitalne predmete, kao što su video produkcija i robotika. Alternativno, naše radionice od 6–10 sesija omogućava deci da brže uđu u dodatne uzbudljive teme, kao što su razvoj mobilnih aplikacija, 3D dizajn, digitalna ilustracija i Minecraft modifikacija. Registrujte se za naše kurseve ili radionice. Upoznajte metodologiju nastave zasnovanu na iskustvu koju smo razvili imajući na umu digitalne urođenike!

Kursevi: >https://www.logiscool.com/rs/courses 

Radionice: >https://www.logiscool.com/rs/workshops