Bezbednost na internetu je zajednički prioritet
Internet je sada neodvojivi deo detinjstva, oblikujući način na koji deca uče, igraju se i povezuju. Za roditelje, ovo donosi i mogućnosti i izazove: dok digitalni alati mogu osnažiti mlade ljude, oni ih takođe izlažu rizicima sa kojima se prethodne generacije nikada nisu suočavale. Pitanja bezbednosti na internetu—kako zaštititi decu od štetnog sadržaja, prevara ili sajber nasilja—u prvom su planu misli mnogih porodica.
Da bismo bolje razumeli kako roditelji pristupaju ovim izazovima, sproveli smo anketu u Srednjoj i Istočnoj Evropi (Rumunija & Mađarska). Naš cilj je bio da saznamo njihove prioritete, zabrinutosti i postupke kada je reč o pripremi dece za život na internetu. Rezultati otkrivaju ne samo snažnu zajedničku osnovu između zemalja, već i značajne razlike u tome kako roditelji reaguju na digitalne rizike.
Roditelji cene bezbednost iznad svega ostalog
Kada su upitani koje oblasti digitalne pismenosti smatraju najvažnijim, roditelji u Rumuniji i Mađarskoj su bezbednost na internetu stavili na sam vrh. Mađarski roditelji su joj dali prosečnu ocenu važnosti od 3,5 od 4, dok su je rumunski roditelji ocenili još više, sa 3,7. Neposredno za njima bile su veštine poput prepoznavanja lažnih vesti, razumevanja postavki privatnosti i praktikovanja dobrog ponašanja na internetu.
Zanimljivo je da su tehničke veštine—poput obrade teksta, tabela, programiranja, ili čak znanja o veštačkoj inteligenciji—smatrane važnim, ali su ukupno rangirane niže. Ovo pokazuje da za porodice prioritet nije samo digitalna kompetentnost već i zaštita dece u nepredvidljivom online svetu.
Pogled u budućnost
Roditelji su takođe podelili kako se osećaju u vezi sa njihovom decom i korišćenjem interneta. U obe zemlje, najpozitivnije aktivnosti su bile učenje kroz online platforme i komunikacija sa prijateljima i porodicom. Nasuprot tome, igranje igara, online kupovina, a posebno društvene mreže se posmatraju sa mnogo više oklevanja.
Rumunski i mađarski roditelji su rangirali društvene mreže kao jedinu najrizičniju online aktivnost, praćenu blisko igranjem igara, video platformama i preuzimanjem fajlova. Online učenje, s druge strane, je dosledno viđeno kao najbezbednija upotreba interneta. Roditelji u Rumuniji su bili posebno detaljni u identifikovanju dodatnih opasnosti, od nepouzdanih veb-sajtova i kockanja do online nasilja.
Šta porodice stvarno rade
Ohrabrujuće je što većina roditelja ne zanemaruje ove rizike. U Rumuniji 71,6% roditelja izveštava da kod kuće razgovara o bezbednosti na internetu, dok u Mađarskoj 82,4% čini isto. Mnoge porodice idu korak dalje učeći zajedno — skoro 60% u Rumuniji i 42,9% u Mađarskoj.
Ali dok su razgovori dobra početna tačka, vrlo malo porodica preduzima dodatne mere. Samo 18% rumunskih roditelja i tek 4,9% mađarskih roditelja upisuje svoju decu na vannastavne kurseve o bezbednosti na internetu. Praćenje je češće — obe zemlje su postigle oko 3,2 od 4 u roditeljskom nadzoru — ali i tu se strategije razlikuju. Rumunski roditelji teže da naglase ograničenja vremena provedenog pred ekranom, nadzor i edukaciju, dok se mađarski roditelji više oslanjaju na ograničenja pristupa i zaštitu uređaja.
Svest bez delovanja
Roditelji u velikoj meri cene bezbednost na internetu, ali samo manjina ulaže u strukturovano, dugoročno obrazovanje svoje dece. U stvarnosti, rizici na internetu se konstantno menjaju: nove prevare, platforme i pretnje se pojavljuju svake godine. Dobre namere i otvoreni razgovori su važni.
Od zabrinutosti do poverenja
Istraživanja pokazuju da roditelji duboko brinu o bezbednosti svoje dece na internetu, ali često nemaju dovoljno alata da preduzmu konkretne mere. Logiscool kroz zanimljive programe o digitalnoj bezbednosti i bontonu, vođene od strane stručnjaka, deci pruža praktično znanje i strategije za stvarne situacije, dok roditeljima donosi dodatni mir. Besplatne državne aktivnosti za decu takođe su dragocena polazna tačka, jer nude pristupačan način da se već od ranog uzrasta razvija svest i veštine. Kada se briga pretoči u akciju, porodice prelaze sa reaktivnih razgovora na proaktivno obrazovanje koje gradi samopouzdanje. Tako deca uče kako da budu bezbedna i kritički razmišljaju na internetu — a roditelji više ne moraju sami da nose sav teret.
