Prema globalnoj studiji, pasivno dugo vreme pred ekranom povezano je sa nižim opštim blagostanjem kod mlađe dece
Nova globalna studija koja obuhvata preko 80.000 izveštaja roditelja pokazuje da pasivno provođenje velikog broja sati pred ekranom kod dece uzrasta 4-6 godina povezano je sa nižim nivoom opšteg blagostanja. Studija, objavljena u aprilu 2025. godine, otkrila je da duže vreme provedeno pred ekranomje u korelaciji sa problemima u psihosocijalnom blagostanju, socijalnom funkcionisanju, odnosima roditelj-dete i bihejvioralnom funkcionisanju. Međutim, istraživači naglašavaju da vrsta i kontekst digitalnog sadržaja takođe igraju značajnu ulogu u ovim ishodima. Oni sugerišu da roditelji mogu ublažiti negativne efekte umerenim korišćenjem ekrana, biranjem visokokvalitetnog edukativnog sadržaja i zajedničkim učestvovanjem u tehnološkim aktivnostima sa svojom decom. (Medical Xpress)
Nedavno sprovedeno istraživanje pokazuje da se 57% roditelja oseća udaljeno od savremenih karijernih težnji svoje dece, kao što su zanimanja kreatora sadržaja ili e-sport profesionalaca. Polovina anketirane dece navodi da njihovi roditelji ne shvataju ozbiljno ove ambicije. Zanimljivo je da 84% roditelja priznaje da je upotreba tehnologije pomogla njihovoj deci da postanu kreativnija, empatičnija i društveno veštija. Prema studiji, pet najpoželjnijih zanimanja među mladima od 11 do 17 godina su dizajner ili tester video igara, softverski programer, nastavnik ili tutor, kreator sadržaja ili strimer i grafički dizajner—što ukazuje na snažno interesovanje za digitalnu kreativnost i praktično učenje. (The Sun)
Počevši od ove jeseni, Peking će uvesti obavezno AI obrazovanje u svim školama, zahtevajući najmanje osam sati AI nastave godišnje. Osnovci će sticati praktično iskustvo sa osnovnim AI konceptima, dok će stariji učenici biti usmereni na praktične primene i etiku AI. Plan i program je osmišljen da stvori model učenja nastavnik-učenik-mašina, pripremajući učenike za budućnost vođenu AI tehnologijom. Biznis Insajder(Business Insider). Ovaj potez je deo šire strategije Kine da prednjači u razvoju AI, jer je zemlja već značajno investirala u AI istraživanje i reforme obrazovanja. Sa AI koji ima sve veću ulogu u industrijama širom sveta, pristup Pekinga naglašava hitnost AI pismenosti u savremenim obrazovnim sistemima.