,,Sam kod kuće"? – korišćenje interneta kod dece tokom pandemije

Digitalizacija
16. mar. 2021.

Covid-19 pandemija je na mnoge načine promenila naše živote. Rad i učenje od kuće tera roditelje i decu da nauče nove načine korišćenja interneta. Ako ste roditelj, možda ste zabrinuti zbog toga koliko Vaše dete provodi onlajn, kako komunicira sa prijateljima, i zbog otuđenosti usled Covid karantina.

Zajednički centar za istraživanje od strane Evropske komisije i nekoliko istraživačkih timova su sproveli studiju o tome kako pandemija utiče na onlajn aktivnosti kod dece u EU. Petnaest nacija je učestvovalo u studiji a rezultati iz Irske su već objavljeni i nude nam uvid u to šta se dešava sa našom decom.

Za početak, ako ste zabrinuti treba da znate da niste jedini. Više od polovine ljudi anketiranih u studiji su rekli da se brinu kako će pandemija uticati na njihovu decu. Zajednička briga koju deli dve trećine roditelja je uticaj duge izolacije koja uzrokuje depresiju i premor na dečije mentalno zdravlje. Ostale brige su te da deca provode previše vremena onlajn, da zaostaju sa radnim zadacima iz škole, da padaju na ispitima, mogućnost sajber maltretiranja ili online interakcije sa pogrešnom vrstom ljudi.

Mnoge ove brige su realne i zasnovane na stvarnim opasnostima. Preko četvrtine dece koja su učestvovala u studiji su prijavila da su bili žrtve sajber maltretiranja tokom karantina, a polovina njih je rekla da je prisustvovala sajber maltretiranju nekog drugog. Ovi incidenti se mogu desiti bilo gde onlajn: na društvenim mrežama, u video pozivima, sobama za ćaskanje, putem mejla ili aplikacije za poruke. Količina sajber maltretiranja porasla je za vreme karantina. Najviše od svega zabrinjava činjenica da je manje od pola žrtvi ispričalo roditeljima šta se desilo. Kao roditelj, potrebno je da sednete i da popričate sa svojom decom, da im pričate o sajber maltretiranju i kako ga prepoznati, i da ih uverite da nisu sami sa svojim problemima. Mi nudimo više saveta na ovu temu ovde

Sajber maltretiranje nije samo opasnost za decu koja provode previše vremena onlajn bez učešća svojih roditelja. Više od trećine dece je prijavilo da su videli diskusije ili slike ljudi koji su fizički naudili sebi, i čak i veći procenat je prijavio sablasne ili nasilne slike ljudi koji su povređivali druge ili životinje. Skoro polovina njih se susrela sa govorom mržnje. Sličan broj je bio izložen ,,pro-ana", ,,pro-mia" i ,,mršavoinspirativno" materijalu. Ove fraze se odnose na neprirodnu, nezdravu mršavost kao ideal lepote. Zagovornici ovih ideja ohrabruju anorexia nervosa i bulimiu kako bi stekli takav izgled, a koji može da prouzrokuje fizičko oštećenje, dugotrajne zdravstvene problem, pa čak i smrt. Deca su prijavila da su ovome mnogo više bili izloženi tokom karantina, nego pre njega. Kao i sa sajber maltretiranjem, najbolja stvar koju možete da učinite kao roditelj je da budete uvereni da Vaše dete zna da ste tu za njega i da mogu da pričaju sa Vama o apsolutno bilo čemu što pronađu onlajn.

Međutim, nije sve baš tako mračno da vodi u propast: anketa je pokazala i neke pozitivne stvari. Deca u anketi se generalno dobro snalaze na internetu. Sa lakoćom koriste aplikacije za video konferencije, tri četvrtine njih su znali koje informacije smeju ili ne smeju da dele onlajn i mnogi od njih znaju kako da menjaju podešavanja za privatnost. Čak više od pola njih je reklo da znaju više o internetu nego njihovi roditelji. Roditelji koji su učestvovali u studiji su takođe videli neke dobre strane onlajn sveta tokom karantina. Većina njih se složila da im je digitalna tehnologija pomogla da ostanu u dodiru sa porodicom i prijateljima a sedam od deset roditelja je provelo više vremena deleći aktivnosti ili igrajući se sa svojom decom više nego ikad.

Sve u svemu, pandemija nije suštinski promenila dečje aktivnosti na internetu. Naravno, provode više vremena na mreži, ali opasnosti koje ih tamo vrebaju iste su one sa kojima su i ranije morali da se suoče. Kao i pre, i sada je na roditeljima da se pobrinu da njihova deca bezbedno istražuju digitalni svet. Zato, razgovarajte sa detetom, recite mu da deca ne moraju sama da rešavaju probleme na internetu. Budite uvereni da će Vam se obratiti sa bilo kojim strahom ili lošim iskustvom. Potražite načine za poboljšanje njihove (i vaše) digitalne pismenosti. Mi u Logiscoolu nudimo brojne kurseve koji se mogu pohađati u našoj školi ili preko interneta, uključujući one koji decu uče sigurnim i odgovornim načinima korišćenja interneta. Ako želite da saznate više, posetite nas na www.logiscool.com/rs/courses.